PričaMica

LJUDI VOLE PRIČE. Prepustite meni da ispričam vašu. Kroz brend priču i kopirajting.

Žablji batačići

Ko se ne seća da je Đinđić govorio: „Ako moraš da progutaš žabu, nemoj da je mnogo gledaš, progutaj je odmah. Ako moraš da progutaš nekoliko žaba, najveću progutaj prvu.“, mogao je to posle da čuje kao citat citata od drugih naših političara.

Ali o njima ne bih nikako.

Ovo je tekst o primeni filozofije Brajana Trejsija – o savetu da se u koštac hvatamo uvek sa najvećim zadacima.

*

U januar sam ušla žestoko.

Svakako žešće nego što sam nameravala.

Decembar je bio bože-me-sačuvaj mesec u svakom mogućem smislu.

U pauzama između dečijih temperatura koje besne do 40 i mojih migrena koje besne do pomisli „isecite mi glavu, molim vas, ja više ne mogu“, samo sam uspela da izmaštam veoooma ambiciozan poslovni plan.

Ne i da bilo šta uradim na pripremi realizacije tih maštarija.

Ali po principu „ko sebi pomaže, i Bog mu pomaže“ 1. januara, da bude okruglo, pokrenula sam svašta: novi instagram nalog o kopirajtingu i komunikaciji u biznisu, optimizaciju linkedin profila iz pozicije kontent i kopirajerke, i nešto potpuno novo i nepoznato za mene – lični njuzleter. Na sve to, poželela sam da napišem 3 (umesto uobičajena 2) stručna teksta za Našu mrežu i premijerno priču za jedan online magazin.

Prepodne 1. januara, dok sam s decom šetala kroz Ulicu otvorenog srca, od spremljenog sadržaja za sve ovo – imala sam 0 slova.

Volela bih da mi neko kaže ako postoji naziv stanja u kome ste istovremeno uspaničeni i ekstremno entuzijastični.

Kako kažete? Ludilo? Mislite..?

Od privatnih stvari koje sam želela da implementiram u život, bile su: stvaranje navike da se baš svakog dana šminkam ujutru, češće nosim haljine nego trenerke i pešačim 5-6 km dnevno.

*

Na polici sa milion nepročitanih knjiga, ali dovučenih za slučaj da nedajbože počne rat i negde zapne sa dostavom literature, ugledam knjižicu – Pojedi tu žabu. Jasno je da sam je kupila u nekom trenutku prokrastinacije koju uvek prepoznam kad mi dođe, pa rekoh možda sebi samopomognem njome.

I baš mi je bilo zabavno i korisno da je čitam sa svim ovim na glavi, jer sam instant i čekirala jedan po jedan od tog dvadesetjednog saveta kako da budem efikasnija.

Slede zaključci

Lekcije #1 i #2 odnose se na postavljanje i ZAPISIVANJE ciljeva baš svih, od najmanjih do najvećih. Svi, baš svi biznis koučevi insistiraju na zapisivanju. Kažu da se dešava neki mentalni proces dok taj impuls putuje od glave do prstiju i da se tu već programiramo na njihovo ostvarenje. Zapisala sam sveee i za sutradan, i za januar i za godinu 2024. godinu. Od januarskih, u trenutku kad pišem ovaj tekst ja sam na trekingu a nešto sam već i prebacila. Sa malo čim sam u zaostatku, a ima još vremena.

*

U lekciji #3 pojavljuje se pravilo 80/20 koje se odnosi na rangiranje prioriteta i koje bi meni lično zaista promenilo život kada bih ga primenjivala, ali ja ga NE PRIMENJUJEM. U njemu se savetuje da se uvek bavimo krupnim i važnim stvarima, a ne dangubimo na neke beskorisne stvari, ali trenutno oko toga – ja si ne mogu pomoći.

*

U narednim lekcijama su opet cake za rangiranje važnosti zadataka i nekakvo kreativno odugovlačenje, nakon kojih sam ja samo stavila – ?. Opet neprimenjivo lično za mene, ne i neefikasno za sve.

Odugovlačim izuzetno kreativno, istini za volju, ali nije stari Trejsi na to mislio, khm.

*

U lekciji #6 pojavljuje se metod ABCDE koji je sjajan, i koji sam i pre viđala, ali ne i primenjivala.

Primenila sam ga jednog dana kada sam sebi zadala da uradim 5 važnih zadataka za 5 sati (što je 300 minuta).

Rangirala sam ih ovako:

A – 60 minuta

B – 90 minuta

C – 90 minuta

D – 60 minuta

E – 60 minuta

Na stranu što sam pogrešno sabrala i u startu imala 60 minuta manjka, za prvi zadatak – A – od 60 minuta potrošila sam 120. Još 30 sam se oporavljala i sređivala utiske jer me je emotivno iscrpela ta priča. Ali sam je radosno poslala urednici. (Koja me je isto tako radosno dočekala rečima da mi vraća na ispravku koja će mi verovatno pojesti još 2-3 sata, ali – OPTIMIZAM iz lekcije #14, niže)

Skarabudžila sam i B nekako, videla da za C nema vremena a ni volje, i načela malo D.

Sve u svemu – neslavno sam prošla s ovom metodom.

*

Lekcija #7 odnosi se na razmišljanje šta u vašem poslu (i životu) morate vi lično da uradite, a šta ne. Ni ona mi nije mnogo pomogla jer ako neko voli da delegira tehnikalije, ja sam. Izvolite, nosite sve, pristupe, šifre, lozinke, ništa mi to ne treba.

Što reče Deki Cuki: „Ja bih da pišem još malo, jer je život samo jedan.“

Dakle, ništa više sa svog ogromnog spiska obaveza nisam mogla da prenesem i za sve sam bila ODGOVORNA isključivo ja, kmeee.

*

U lekciji #8 ima jedan mali test, gde u roku od 30 sekundi treba da zapišete svoja najvažnija 3 cilja u životu u ovom trenutku. Ni tu nisam imala nikakvu ekskluzivu. Kao i više 80% ljudi, i ja sam zapisala prvo ciljeve u vezi sa karijerom i finansijama, drugo, ciljeve u vezi sa porodicom, treće, ciljeve u vezi sa zdravljem i kondicijom.

Ali ovde se desio jedan pomak. Čim sam zapisala cilj u vezi sa kondicijom, odmah sutradan ujutru sam otišla u brzohodajuću šetnju i od tada idem svakodnevno (izostajem u retkim izuzecima).

Ovde vam autor lepo ispriča o značaju provođenja vremena sa bliskim ljudima, i stvarno jeste poenta da efikasnije radimo i manje dangubimo na poslu, kad smo već tamo, da ne bismo, je li, ostajali duže. Sve logično. Samo još da mi dangube primenimo.

*

Pravilo #9 odnosi se na fizičke pripreme radnog prostora, sklanjanje haosa, pripremu kafe, vode itt. na vreme, da se ne bi zbog toga prekidao posao koji već krene. Kažu, kada prekinemo neki posao, treba nam 17 minuta da se vratimo u stanje koncentracije iz kojeg smo izašli za milisekund. E, to preduprediti OBAVEZNO!

*

Lekcija #10 i #18 su varijacije na temu seckanja ogromnog zadatka na male, da bismo znali uopšte kako da mu priđemo. Opet neprimenjivo za mene jer u najboljem slučaju mogu ogroman zadatak da podelim na dva, i dalje ogromna zadatka – istraživanje i pisanje. Ali planiram da radim na pronalaženju efikasne cake kod svojih giga zadataka koje odugovlačim.

Naredne lekcije bave se u velikoj meri majndsetom i ličnim razvojem.

*

Npr. u lekcijama #11 i #12 govori se o tome kako najviše odugovlačimo sa onim oko čega smo najnesigurniji. I to jeste tačno. Tu se nalazi jedno banalno pravilo, ali meni uvek korisno za videti/čuti: SVE SE MOŽE NAUČITI. Savet je da se prosto obrazujemo ili izveštimo u onome u čemu smo slabiji. I logično – postaćemo brži.

*

Pravilo #13: PODSTIČITE SAMI SEBE, ne baš lak zadatak, ali ako želiš da budeš one woman show kao ja, onda moraš i da isto tu sebe stalno zatrpavaš idejama za bolji performans. Jesam li rekla da nije lako? Mislila sam – vraški je teško:

Ako zadaš sebi malo, malo ćeš postići.

Ako zatrpaš sebe puno, zaglavićeš sa poslom puno. A voliš sebe. Ne želiš da tvoje ti bude pretovareno.

*

U lekciji #14 dobijete sasvim jednostavan zadakat: BUDITE UVEK OPTIMISTI ili POSTANITE OPTIMISTI.

Da se razumemo, ja jesam optimista i po prirodi i po opredeljenju. Ali ne znam zaista kako se to postaje i da li je uopšte moguće.

To je kao da vam neko kaže: Zavolite da čitate knjige. Nekako, ako ih niste od malena voleli, da li je moguće da ih kasnije zavolite? Verovatno jeste.

Trejsi citira Frankla i Seligmana i njihove tvrdnje da se optimizam može naučiti, samo ako smo rešeni da to budemo. A ja baš, baš cenim Viktora Frankla.

Ovde ću citirati 4 načina ponašanja tipična za optimiste:

  1. Optimisti traže dobro u svakoj situaciji, i nije iznenađujuće što ga uvek nađu.
  2. Optimisti uvek u svakoj prepreci traže korisnu lekciju. Oni veruju da „teškoće ne dolaze da bi bile prepreka, već da bi bile uputstvo“
  3. Optimisti uvek traže rešenje za svaki problem. „Koje je rešenje? Šta možemo učiniti? Koji je sledeći korak?“
  4. Optimisti neprestano razmišljaju i govore o svojim ciljevima. Oni razmišljaju i razgovaraju o budućnosti i o tome kuda streme, a ne o prošlosti i o tome odakle su došli. Oni uvek gledaju ispred sebe, a ne iza sebe.

BONUS moj lični savet kako OSTATI optimista (pošto, rekoh, ne znam kako postati): OKRUŽITE SE OPTIMISTIMA. Kad vi potonete, što se neminovno svima dešava, instant će vas izvući, a vi, budući komformi sa optimizmom, rado ćete prihvatiti tu ruku.

Razmislite ko je vaša uvek_optimista_osoba i stavite je u telefon na brzo biranje.

*

Lekcije #15 #16 i #17 su možda najzanimljivije jer su prepune anegdota o današnjem čoveku koji se u potpunosti predao čarima i opasnostima tehnologije, a usput u potpunosti izgubio pažnju. Ima nekoliko predloga kako smanjiti robovanje tehnologiji i zavisnost od informacija, ali meni koja sam svakodnevno aktivna na 3 mreže (jer takav je posao, je l’?), deluje kao nemoguća misija.

Ali da li sam ja to rekla reč – nemoguće!?

E, pa – videćemo!!!

*

Lekcije #19, #20 i #21 odnose se na ulazak u „flow“ i još važnije – ostanak u njemu.

On je meni ogromna i važna tema jer ja trenutno živim, i na sva usta propagiram – bavljenje voljenim poslom. Ali o opasnosti koje vrebaju kada od ljubavi očekuješ da ti obezbedi egzistenciju, pričaću u zasebnom tekstu.

*

I baš kao što sam ja u ovom tekstu pretrčavala ova pravila, i sama knjiga je takva. Dobiješ lekciju na nekoliko strana i malo ubeđivanja da je primeniš, i odmah zatim zadatak na kojem ćeš ustanoviti da li je ona za tebe.

Ako jeste, primeni.

Ako nije, pređi na drugu.

Samo pronađi pravu opciju za sebe.

Nema dangube!

 

Prijavi se na Relax njuz

Email adrese se ne ustupaju trećim licima ni pod kojim uslovima.
Možete da se odjavite u svakom trenutku.

Podeli sa prijateljima

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Hvala na poverenju!

Mejl dobrodošlice u Relax zajednicu upravo stiže kod tebe. Ukoliko ga nema, mora da je zalutao u spam ili junk sanduče. Izvuci ga, nije mu tamo mesto :)

Uskoro će u tvoj inbox sletati Relax njuz, naoružan misijom da uveliča dan, čuj mene – nedelju.

Zaprati me i na Instagramu: @pricamica