Bio je jul, bilo je vrelo i lepljivo, a tek sam se vratila s mora u Turskoj.
Moja najbolja drugarica na letovanju se zaljubila u nekog Šveđanina, zvaćemo ga „taj Šveđa“ i bila je potpuno van sebe i negde u oblacima. Ona koja je prilično staložena i racionalna osoba, tih dana je lebdela (što je bilo korisno za nju, jer je asfalt bukvalno goreo). Nju ćemo zvati „Romantična“.
Jedan moj bajati udvarač, frontmen nekog beogradskog rege benda, rešio je da na 40 stepeni podgreva neuspelo prošlogodišnje muvanje, i pozvao me na piće. Njega ćemo zvati „Lanjski“. Nisam imala šta pametnije da radim, ali sam sasvim sigurno znala da mi se tip ne dopada, pa mu rekoh da može, ali već imam dogovor sa drugaricom Romantičnom. Nije mu smetalo da povedem i nju, krenuće i neki njegov ortak pa ćemo svi na pivo. Može. Ne lezi vraže, Romantična na moj dejt povela i dve svoje sestre od tetke, što me i jeste i nije iznenadilo. Poznajem je kao svoj džep, ali ni u džepu ne očekuješ dve sestre od tetke. Mislim da je Lanjskog šokirala, ali on je frontmen REGE benda, pa je to bilo sveeeee okeeeeej.
Nađemo se tako nas šestoro na mom dejtu i spontano krenemo da tražimo mesto za piće u subotu uveče, na Zemunskom keju, koji je i inače prekrcan i nećeš sesti niđe bez rezervacije, ali ova hipnotisana gomila puna optimizma entuzijastično je svraćala do jedne, druge, treće bašte kafića u potrazi za pultom na koji će spustiti piće.
Dok smo mi tako nabasali, uključio se i taj Šveđa preko vibera. Poželeo je da i on oseti duh Beograda noću, pa je Romantična prenosila atmosferu uživo. Ali nije želela da bude sasvim spontana, nego malo i nameštena, te je angažovala mog muvača Lanjskog (kome se, sećate se, ubacila na dejt, plus povela dve sestre od tetke), da je fotografiše po klubovima u koje svraćamo, jer on ima više strpljenja od mene za to. Bila je izbirljiva i očekivala perfektnu fotografiju pa je to trajalo i trajalo.
U nekom šestom lokalu, dok je Romantična sa Lanjskim vršila selekciju najbolje fotke, ja sam se sa jednom od sestara od tetke promuvala među gomilom. Naletela sam na neku ekipu koja je imala suvo zlato – sto u lokalu – na koji smo spustile čaše, pa smo ostale da proćaskamo malo sa njima. Dopadne se meni jedan frajer iz te ekipe, i on i ja dogovorimo da popijemo piće neko naredno popodne.
To popodne došlo je brzo, stoga sam prešla preko parka 86 koraka od svog stana do mog mesta No1 za dejtovanje – pivnice Džakarte.
Došao taj tip, onako plavušast a preplanuo, sladak baš.
Pita on mene šta radim, čime se bavim, ja kažem to i to. Ti?
A – kaže on – znači kod tebe sve regulare.
Blago zbunjena terminologijom pitam – a kod tebe nije?
Kaže: „Pazi, trenutno zatišje, uglavnom blejica i PES. Sad nema neka šana, ali dobro, biće.“
Ja krenem da trepćem onako zbunjeno iza čaše piva, da l’ sam čula šta sam čula.
Šššana..?
„A, ma nije ozbiljno to. Ovi neki moji ortaci, oni baš lapaju. Ja ponekad samo, kad treba negde odvezi dovezi, nisam još pustio ruku, što se kaže, he he.“
I kreće da nabraja “posliće” u kojima je učestvovao. Uglavnom luksuznije vikendice, kaže nisu baš klošari džeparoši, to je bilo na samom početku.
Sad su mi već razrogačene oči, što reče Romantična, na ovakve raritetete nisam još nailazila, a i sve mislim ma zeza me tip, možda mu se nisam dopala, ko takve stvari izgovara.
Otpijem ogroman gutljaj piva, umalo se ne udavih.
„Stvarno jedinstven smisao za humor imaš“ – rekoh onako neubeđeno, u pokušaju da izađem iz ove teme. Po glavi mi se vrti šta ću još da čujem, da l’ ću i krivičnu prijavu morati da podnosim.
„Na šta misliš?“ – pita on bez imalo humora u glavi.
Popijem do kraja pivo u drugom cugu i zovem konobara da platim piće. Konobar se nešto muva, gužva pa me ne vidi, istresoh za one naše dve čaše i malo bakšiša.
Kaže „Daj da te ispratim do kuće, što tako odjednom“, rekoh „Nemapotrebehvalalepo“ i nestadoh preko parka u vidu lastavičjeg repa.
Do kraja tog dana nekoliko puta sam proveravala da l’ mi je tu novčanik.
